TAČNO U PODNE - DONALD TRAMP SE TRIJUMFALNO VRAĆA U BELU KUĆU! Specijal Kurira - Sve o inauguraciji 47. američkog predsednika
Donald Tramp će 20. januara tačno u 12 sati (18 časova po našem vremenu) biti izabran za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, što će biti njegov drugi mandat.
Kao što nalaže američka tradicija, na dan inauguracije izabrani predsednik Sjedinjenih Država i odlazeći predsednik, zajedno sa svojim supružnicama, kreću ka Kapitolu na ceremoniju polaganja zakletve. Iza njih idu odlazeći potpredsednik i izabrani potpredsednik, članovi porodice, kao i članovi kabineta.
Ceremonija
Ceremonija polaganja zakletve održaće se prvi put posle 40 godina unutar Kapitola, pod Rotondom. Razlog za to je velika hladnoća koja se očekuje u Vašingtonu naredne nedelje, a temperatura će u ponedeljak biti minus 13 stepeni Celzijusa! Nakon ceremonije polaganja zakletve Džo Bajden i prva dama Džil Bajden napustiće Kapitol u počasnom ispraćaju.
Tramp će potom otići u predsedničku sobu pored Senatske komore u zgradi Kapitola, gde će se sastati sa saradnicima i članovima Kongresa, i tu će se obaviti njegovi prvi zvanični potezi kao predsednika: potpisivanje nominacija, memoranduma, proklamacija ili izvršnih naređenja.
Takođe, inauguraciona parada biće održana isto u zatvorenom prostoru, u areni Kapitol van u Vašingtonu, zajedno sa sva tri inauguraciona bala.
Poslednji predsednik SAD koji je položio zakletvu u zatvorenom prostoru bio je Ronald Regan 1985. godine, kada su takođe loši vremenski uslovi pogodili Vašington.
- Vremenska prognoza za Vašington DC, uz prognozirani vetar, mogla bi da spusti temperaturu na rekordno nizak nivo. Arktički talas je zahvatio zemlju. Ne želim da vidim ljude povređene na bilo koji način - saopštio je Tramp.
Vreme polaganja
Inauguracija nije uvek bila u januaru. Džordž Vašington je položio zakletvu 30. aprila 1789. godine. U 19. veku, 4. mart je bio upisan u Ustav kao dan inauguracije. Međutim, 1933. godine, ratifikacija 20. amandmana utvrdila je da mandati predsednika i potpredsednika ističu u podne 20. januara.
Prvi predsednik koji je inaugurisan 20. januara bio je Frenklin D. Ruzvelt, koji je 1937. godine polagao zakletvu za drugi mandat, uz veliki broj posmatrača, uprkos lošem vremenu. Cilindar je bio tradicionalni izbor za glavu tokom mnogih inauguracija. Međutim, Dvajt D. Ajzenhauer je 1953. godine zamenio cilindar homburgom, čime je prekršena „službena tradicija“. Kenedi je 1961. godine vratio tradicionalni šešir, pre nego što je on nestao kao zvanični modni izbor. Kenedi je prvi put doveo i pesnika na svoj inauguracioni događaj.
Istorijske veze
Tokom godina, većina predsednika je polagala zakletvu s rukom na Bibliji. Neki su odabrali porodičnu Bibliju, kao što je to učinio Džimi Karter. Tramp je položio ruku na dve Biblije. Jedna od Biblija koju je Tramp koristio bila je ona koju je nasledio od svoje majke Marije Tramp. Ova Biblija je bila veoma posebna za njega, jer je imala ličnu vrednost i značaj. Druga Biblija koja je korišćena tokom ceremonije bila je Biblija koja je pripadala Abrahamu Linkolnu, 16. predsedniku SAD, a koja je bila korišćena prilikom njegove inauguracije 1861. godine. Biblija Abrahama Linkolna bila je simbol istorijske veze i kontinuiteta, kao i poštovanja prema prethodnim predsednicima i tradiciji.
Polaganje zakletve na Bibliji u Sjedinjenim Državama ima duboke korene u istoriji, a za mnoge predsednike to je čin koji simbolizuje vernost Ustavu, američkom narodu i visokim vrednostima demokratije. Donald Tramp je, kao i mnogi drugi predsednici, u svom prethodnom inauguralnom govoru obećao da će braniti i štititi Ustav, kao i da će biti posvećen službi američkom narodu.
BELA KUĆA - Simbol Amerike
Grupa sastavljena od slobodnih Afroamerikanaca i belih radnika koji su bili plaćeni, ali i porobljenih radnika i
veštih zanatlija gradila je rezidenciju predsednika SAD
Bela kuća je zvanična rezidencija i radno mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Nalazi se u Vašingtonu, na adresi Avenija Pensilvanija 1600. Ova velelepna zgrada nije samo dom američkog predsednika već i simbol američke vlasti i političkog života.
Godine 1792. započeti su radovi na novoj predsedničkoj rezidenciji u Vašingtonu, na lokaciji koju je odabrao prvi predsednik SAD Džordž Vašington. Tokom narednih osam godina, grupa sastavljena od slobodnih Afroamerikanaca i belih radnika koji su plaćeni, ali i porobljenih radnika i veštih zanatlija gradila je Belu kuću.
Bela fasada
Njen dizajn je delo irskog arhitekte Džejmsa Hobana. Zgrada je od početka bila korišćena kao rezidencija predsednika SAD, a tokom godina prošla je kroz nekoliko renovacija i proširenja. Njena arhitektura je neoklasična, s prepoznatljivom belom fasadom od krečnjaka, koja je dala naziv zgradi.
Bela kuća se sastoji od nekoliko ključnih delova, uključujući Istočnu krilo, Zapadno krilo (gde se nalazi Ovalna kancelarija predsednika), Tržni hol i vrtove. Takođe, tu je i Velika dvorana, koja se koristi za ceremonijalne događaje i važne susrete.
Iako zgrada deluje sa ulice kao da ima dva sprata, zapravo ima šest spratova. Dok je raspored Državnog sprata i rezidencije ostao isti od izgradnje, mnogi drugi delovi Bele kuće su se drastično promenili. Umesto Kineske sobe, Pozlaćene sobe, Biblioteke i Diplomatske prijemne sobe, tu su se nalazile kuhinja, skladište za hranu i posuđe i spavaće sobe za porobljene ili slobodne sluge. Podrum je bio poznat po tome što je bio vlažan i često prepun štetočina i glodara. Postoje i drugi prostori koji su nestali iz istorije. Bela kuća je imala seriju štala u kojima su se nalazili predsednički konji, kočije, kočijaši i konjušari.
Poslednja i najlepša štala pretvorena je u garažu 1909. godine.
Osim što je administrativni centar američkog predsednika, Bela kuća je i simbol moći, ali i otvorenosti prema građanima, jer mnoge njene sobe i vrtovi mogu biti otvoreni za javnost tokom različitih poseta i događaja.
Bunker
Ispod Bele kuće nalazi se veliki broj soba i prolaza s kojima javnost nije upoznata. Tek posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Amerikanci su stekli veće znanje o Predsedničkom centru za hitne operacije (PEOC). PEOC je testiran tokom te krize kada su predsednik Džordž Buš i njegova supruga brzo prebačeni u njega tog dana.
PEOC čini pet spratova duboko u zemlji, koji imaju sopstveno snabdevanje vazduhom i hranom. Takođe, sadrži odvojenu zaštitu od površinskog područja kako u slučaju nuklearnog napada radijacija ne mogla da prodre u ovaj bunker, koji ima veoma debele betonske zidove. U sebi sadrži najmanje tri tunela ispod zemlje, uključujući barem dva koja vode van imanja Bele kuće.
Jedan vodi do zgrade Trezora, dok drugi izlaz vodi na južni travnjak, gde predsednik može da pristupi helikopteru ako bude potrebno.